Već svi znaju koliko važno mesto televizijske serije zauzimaju u popularnoj kulturi, pored literature, muzike, umetnosti i filmova. Čim ste na Serijali, znači da pratite nekoliko novih serija iz nedelje u nedelju, nadoknađujete završene klasike, ili tražite recenziju za šta novo pogledati ili novosti o dešavanjima iza scena. Otuda upravo ova preporuka za četiri knjige, koje se bave TV serijama.
Tu se ne misli na knjige po kojima su rađene serije (npr. Game Of Thrones po Pesmi leda i vatre), već o četiri knjige o kreativnom procesu iza najpopularnijih serija.
S porastom broja kvalitetnih serija – a tržište je veliko jer više nema samo pet velikih TV mreža, već se pored kablovskih giganata poput HBO u priču ubacuju manje mreže, kao i Netflix, Amazon, itd. – sve više vremena provodimo ispred malih ekrana televizora i kompjutera (neki čak i mobilnih telefona), pa ne bi bilo loše da ponekad pročitate i neku knjigu.
Mada s obzirom na nedostupnost ovih knjiga na našem jeziku, moraćete da poradite na tome da ih nađete ili naručite na engleskom jeziku u e–book formatu.
Mali ekran polako pobeđuje u borbi nad velikim ekranom, jer su nam celokupne sezone ili nove epizode dostupne koliko već sutradan nakon premijere. Uz to, praćenje likova koje volimo iz nedelje u nedelju ili maratonsko bingeanje serija kod kojih se ne možemo zaustaviti nakon jedne epizode, ima tu prednost nad filmovima, što novu epizodu gledamo uglavnom u isto vreme, pa možemo da budemo deo dijaloga na internetu ili sa prijateljima skoro istog trena.
Taj tzv. watercooler efekat (koji je dobio ime po tome što bi kolege na poslu sutradan ispred aparata za vodu pričali o epizodi koju su pogledali prošle noći) se sada preneo i na internet, pa skoro svaki sajt o pop-kulturi ima recenzije i analize serija, iz nedelje u nedelju.
Za razliku od filmova, serije se stalno razvijaju i menjaju, pa se serija u svojoj prvoj sezoni može razlikovati od onog što je postala kasnije. Neke od loših postanu dobre (TV Trope taj fenomen naziva “growing the beard” po Komandantu Rikeru iz Star Treka: The Next Generation koji je između prve i druge sezone pustio bradu, a nevezano za to serija je postala bolja), a neke izgube naklonost kritičara i publike “preskakanjem ajkule” (kao lik Fonzie bukvalno u The Happy Days) ili jednostavno izgube taj momentum iz ranijih sezona (True Detective trenutno). Zato su serije možda zanimljive, jer se iz sezone u sezone menjaju, a gledaoci vole da znaju šta se događa iza scene, pa imamo primere u vidu emisije Writer’s Room u kojoj Jim Rash (Dean Pelton iz Communitya) priča sa showrunnerima i glumcima o radu na određenoj seriji, i dokumentarni film Showrunners iz 2014., jer su scenaristi postali popularni i poznati skoro kao i glumci, i govori se o njima kao autorima poput filmskih režisera.
Ko još nema taj (“first world”) problem da ga mrzi da odgleda film od dva sata, ali zato i ne 4-5 epizoda za veče, ili da vreme merite po tome koliko ga imate za novu epizodu ili kad koja epizoda u nedelji izlazi? Serije su toliko postale deo naše svakodnevnice da ako ih ne odgledate odmah sutradan, rizikujete da ne izađete iz kuće ili odete na internet, jer ćete se odmah spoilovati tko je umro u zadnjoj epizodi Game of Thronesa nekoliko minuta nakon emitovanja epizode.
Kroz ove četiri knjige videćete kako je došlo do toga da serije, koje služe da nam kroz reklame prodaju stvari, od svojih skromnih početaka postanu ovo što su danas.
The Revolution Was Televised: The Coops, Crooks, Slingers And Slayers Who Changed TV Drama Forever (Alan Sepinwall)
Alan Sepinwall je jedan od najcenjenijih Američkih TV kritičara i jedan koji je od prvih počeo sa epizodnim recenzijama serija (NYPD Blue za tiskani The Star-Ledger). Ranije su se serije ocenjivale na osnovu pilota, koji kao što znamo, mogu biti jako loši jer u pola ili ceo sat treba da nas upoznaju sa likovima i radnjom. Iako je to lošiji sistem, mnoge serije nisu zahtevale veliku analizu jer se nakon epizode sve vraćalo u status quo. Sa pojavom kvalitetnijih serija, pojavili su se načini za gledanje serija pored repriza, u vidu DVD-ova, snimanja i odloženog gledanja, i Netflixa (i, khm, torrenta), koji omogućuju da ih gledamo kad i gde želimo.
Sepinwall se upravo u ovoj knjizi fokusira na serije koje su započele “zlatno doba televizije”, i kroz 12 poglavlja prolazi kroz The Sopranos, Oz, The Wire, Deadwood, The Shield, Lost, Buffy, 24, Battlestar Galactica, Friday Night Lights, Mad Men i Breaking Bad. Neke su bile tek uvod u tu eru poput Oza, hit od početka poput The Sopranosa, otkazane poput Deadwooda, potcenjene pa zaživele tek nakon završetka kao The Wire, bile kultni hit kao Buffy, ili čak izgubile naklonost gledaoca nakon lošijih sezona kao Lost i 24, ali svaka od njih je uticala na serije koje su došle posle njih.
Difficult Men: Behind The Scenes Of A Creative Revolution: From The Sopranos And The Wire To Mad Men And Breaking Bad (Brett Martin)
Pored onog “zlatno doba televizije” često se spominje još i termin “antiheroj”. Ranije su likovi u serijama morali da budu dobri likovi – kauboji, policajci, doktori – svi oni predstavnici svakodnevnih heroja koji čuvaju Američki san. Ipak, moramo priznati da su takvi likovi dosadni, jer svi mi imamo nijanse i nije sve tako jednostavno kao “good guys vs. bad guys”. Zato se Brett Martin fokusira na likove poput Tonyja Soprana, Vica Mackeyja, Ala Swearengena, Waltera Whitea, Dona Drapera…
To su loši ljudi, ali dobri likovi, pa je zato važan onaj deo “heroj” u “antiheroju” jer mi u životu ne bi navijali za njih, ali u serijama koje gledamo želimo da uspeju. Knjiga obrađuje slične serije kao Sepinwallova, ali iz drugog ugla sa većim fokusom na likove. U zadnje vreme, sve više serija ima antiheroine poput Carrie Mathison, Fione Gallagher, Cookie Lyon, ali fascinacija komplikovanim likovima ne prestaje bez obzira na njihov pol, rasu, seksualno opredeljenje (koliko je samo nestereotipan lik Omara u The Wire) ili karijeru.
Mary And Lou And Rhoda And Ted: And All The Brilliant Minds Who Made The Mary Tyler Moore Show A Classic (Jennifer Keishin Armstrong)
Ne morate biti upoznati sa serijom The Mary Tyler Moore Show da biste uživali u ovoj knjizi. Sitcom iz 1970-ih, o “samostalnoj, solo ženi kojoj je preča karijera nego ljubav, ali ipak pokušava da ima sve” danas deluje kao kliše, ali u tom periodu je ta ideja bila veoma radikalna. Samo deset godina pre nastanka The Mary Tyler Moore Showa, glumica Mary Tyler Moore je glumila u popularnom sitcomu The Dick Van Dyke Show, kao uzorna domaćica iz predgrađa.
Mary i Dick Van Dyke su spavali u odvojenim krevetima, jer bi za američku publiku tog vremena bilo šokantno da vidi bračni par kako deli postelju. Ali nakon burnih 60-ih, Mary Tyler Moore je utabala put TV feministkinjama, pa ima zanimljiva anegdota koju su scenaristi ubacili u jednu epizodu kada Mary posete roditelji i njena majka kaže njenom ocu “da ne zaboravi da popije svoje pilule”, a Mary i otac u isto vreme odgovore “u redu”, pri tom aludirajući na to da Mary pije antibebi pilule.
Serija nikad nije bila eksplicitna, ali publika je znala da prepozna suptilne znakove da Mary ima zdrav ljubavni i seksualni život. Uz to, jedna je od prvih serija koja je imala veliki broj žena scenarista, i njen uticaj se vidi u serijama poput Sex and the City, Ally McBeal, 30 Rock, Girls, The Mindy Project…
Sitcom: A History In 24 Episodes From I Love Lucy To Community (Saul Austerlitz)
Kada se govori o serijama, komedije uvek idu posle drama, iako Saul Austerlitz ovom knjigom dokazuje da su sitcomi i više nego drame relevantnije kada je u pitanju odnos između serija i života. Sitcom se bavi, kao što i ime kaže, normalnim situacijama iz života na komičan način, pa je sitcom kroz istoriju često služio kao vremenska kapsula za period u kome je nastao.
Tako imamo porodične sitcomove iz 1940-ih i 50-ih koje nakon burnih godina Drugog svetskog rata prikazuju predgrađe kao utopiju (I Love Lucy), zatim sitcome iz 60-ih i 70-ih koji se bave važnim političkim pitanjima – feminizam, rasizam (The Mary Tyler Moore Show, All In The Family), realnije sitcome 80-ih i 90-ih (Seinfeld, The Cosby Show, Cheers, Roseanne), i današnje uglavnom single-cam sitcome (Arrested Development, The Office).
Zanimljiv format knjige jeste da Austerlitz iz svakog od 24 sitcoma uzima po jednu epizodu koju analizira, a kroz nju i čitavu seriju (npr. za Friends “The One With The Embryos”, 30 Rock “Rosemary’s Baby”, Community “Modern Warfare” i sigurno odmah znate o kojim se epizodama radi). Način na koji se humor razvija dovodi do današnjih meta-momenata kojih su serije poput 30 Rock i Community pune, jer njihovi likovi poput Liz Lemon i Abeda su kao i mi, sve već odgledali i kroz pop-kulturnu osmozu svesni da je svaka situacija već viđena, ali nalaze nove načine da je preokrenu.
Sitcom: A History in 24 Episodes from I Love Lucy to Community (Amazon.com, $12.55)
“Ko još nema taj (“first world”) problem da ga mrzi da odgleda film od dva sata, ali zato i ne 4-5 epizoda za veče, ili da vreme merite po tome koliko ga imate za novu epizodu ili kad koja epizoda u nedelji izlazi?”
E baš me to uvijek muči hahah Mnogi moji prijatelji gledaju filmove i neprestano traže preporuke za dobar film, a nitko ne želi ni čuti neku preporuku za seriju od mene. I onda još kad pitaju jesam li gledao neki film, koji se podrazumijeva kao odličan, moj odgovor je uvijek ne. Jer ja sam ona osoba u tom društvu koja je pogledala sve moguće serije po njihovom mišljenju, a koji god film spomenu, ja sam ta osoba koja ga nije pogledala, između ostalog. Ovo sam ljeto odlučio pogledati cijeli MCU, sve njihove filmove po redu, što mi se isplati jer su povezani sa serijama, ili bolje rečeno, serije su povezane s filmovima lol Ali mi se ne isplati pogledati neki film od tri sata, dok sam za to vrijeme mogao pogledati nekoliko epizoda neke serije koju inače ne bih pogledao, ali sam mogao. Tako ste u podcastu pričali o tome kako morate pogledati svaki mogući pilot koji izađe, dok ste za to vrijeme mogli pogledati epizode neke puno bolje serije (mislim da je bila riječ o X-Files).
Nego, članak je o knjigama koje ću možda jednog lijepog dana pročitati hahah Ali mogu samo reći da ako se budem bacio na čitanje knjiga u slobodno vrijeme, ove knjige će biti prve na redu :)
ahaa, zato The Serial Watcher ;)
It’s a play on words :D
Evo ja naručila Sepinwalla neki dan, posuđujem dalje kad pročitam!
MCU <3 Da. Ak nisi niš još gledao, moja preporuka je početi s Thorom 1, da ih zavoliš jako, onda od propisanog redoslijeda :D http://www.cnet.com/how-to/marvel-cinematic-universe-timeline-avengers/
Ekh, komplicirano. Ja bih preporučio redom kak su izlazili. Definitivno prvo Iron Man.
Thor bas dobro legne u sredini jer prvi put je nesto skroz drukcije u MCU.
Sjetila sam se u biti da sam ja prvo gledala Iron Mana, a onda sam dugo ignorirala Marvel svemir do Thora, nakon čega sam gledala sve po redu, a Iron Man je ostao stršati izdvojen, da, slažem se da on ide prvi.
Dosao sam do pola, a gledam redom kako su izlazili filmovi jer su tako autori namjeravali. Sve je povezano pa sam tako ukljucio i One Shotove :)
I ovu Sepinwallovu knjigu sam nasao “legalno” na internetu u PDF-u.
Hehe, ja sam još uvijek staromodna u tom pogledu pa kad me zanima neka knjiga moram ju imati u ruci i listati… sad sam naručila i zbirku priča Elmorea Leonarda, Fire in the Hole, fascinantno kako su od te kratke priče napravili Justified i štimung je totalno taj, čak više redneckovski u pričici
Ja sam sad počeo X-mene ispočetka. X2 najbolji po meni.
First Class >>>> sve ostalo :)
Ma taj problem… kuzim, ali mislim i da se pocelo pretjerivati s tim – “ovo MORAS gledati odmah” ili “serije su bolje od filmova, svi novi filmovi su smeće” ili “film će uvijek biti iznad serija” (ili oni malo rjeđi “ja samo citam nonfiction literaturu”) – jebes to sve. Uvijek ce biti i odlicnih serija i filmova i romana i stripova koje ne procitas ili ne pogledas i to je tak. Najbolja je stvar kad se s nekim o necem od toga moze popricati i mozda jos bitnije, kad te nesto odusevi. Sve ostalo je nebitno.
I treba gledati i nove filmove i blockbustere i stare i isto tako i mediokritetne serije i bezvremenske klasike, i probati izbjeci taj peer pressure “OVO MORAS SAD POGLEDATI, KAKO NISI” ili “KAKO TI TO NIJE DOBRO” i… uglavnom, ne znam točno kamo sam krenuo, no, mislim da bi poanta bila: ne treba se zamarati s time da nešto bitno nisi gledao ili da kasniš s nekom serijom, jer nitko ne stigne sve (pogotovo u ovoj hiperprodukciji), nego samo.. što ti padne pod ruku (naravno, ne baš bilo što) a za sve na kraju ispadne da je bilo vremena i kad god pogledaš dobro je da pogledaš. Jer u krajnjoj liniji bi i filmovi i serije trebali biti zabavno i dirljivo i neko pozitivno emocionalno iskustvo, a ne stvarati stres jer “jooooj ovo još nisam pogledao, a moram”.
KAKO TI PRVA SEZONA TRUE DETECTIVEA NIJE DOBRA
Um, cek’, grupni chat mi leaka u komentare. Ali da, ovaj stres u zadnjem citatu je stvaran.
Meh.
hahahahaah da da da, koliko san puta bio suočen s tim komentarom!
Zato ja imam prioritete sto se tice serija hahah Imam glavne tri grupe: serije koje sam sam poceo gledati i svidjaju mi se, serije koje gledam zbog prijatelja i serije koje gledam zbog Serijale xD
Naravno, te tri grupe se cesto presijecaju kao neki grafovi lol