Recenzija: Master of None — Aziz Ansari u odličnoj novoj Netflixovoj komediji – serijala.com
Trenutno čitaš
Recenzija: Master of None — Aziz Ansari u odličnoj novoj Netflixovoj komediji

Recenzija: Master of None — Aziz Ansari u odličnoj novoj Netflixovoj komediji

Na prvi pogled, nova komedija Aziza Ansarija, Master of None, ne nudi ništa novo. Mnogo puta smo imali priliku da vidimo serije o životu single dvadeset i tridesetogodišnjaka (nekad i starijih likova) u New Yorku, kod začetnika tog sub-žanra od multicam sitcoma, Seinfeld i Friends, sve do autorskih serija koje imaju jasno definisan glas njenih tvoraca, poput Louie i Girls, sa kojima je Master of None upoređivan.

Ako izuzmemo format “cela sezona za jedan dan” kojim Netflix distribuira svoje serije, Master of None je u svojih deset polučasovnih epizoda pokazao da je itekako drugačiji od Louie i Girls, iako vidimo uticaj obe, a razlog za to je upravo njen tvorac i glavni glumac Aziz Ansari.

Ansari je postao poznat ulogom Toma Haverforda u hit sitcomu Parks and Receration (koja je hit svakako bila zbog ljubavi kritičara i fanova prema toj odličnoj seriji, a nikako po gledanosti), pa je kao i ostali likove u Parksu kojima je genijalni komičarski ansambl uneo svoje karakteristike, bilo teško reći gde se Tom završava, a počinje Ansari.

Tom je bio hiperaktivni, lenji, u dubini duše dobar, prikaz savremenog pripadnike generacije “millenialsa”, opsednut pop kulturom i društvenim mrežama. Sličan lik je Dev iz ove serije, mada je i sam svet serije Master of None više baziran u stvarnosti nego otkačeni svet Pawneeja, pa je i sam njegov lik Deva više realan i lakši za poistovećivanje.

Premisa serije ne može biti jednostavnija: pratimo Deva, poluuspešnog glumca, koji pokušava “da ima sve u velegradu”, počev od uspeha u poslu, izlazaka sa grupom prijatelja i potrage za ljubavlju.

netflix-aziz-ansari

Osim Parksa gde je bilo toliko sjajnih likova pa je nekad bio zasenjen, Ansarijevi stand-upovi ga ni po čemu nisu izdvajali od sličnih komičara koji pričaju o tome kako je teško biti mlad u današnjem svetu, gde imamo toliko izbora i sve nam je dostupno.

Sa Master of None, Ansari je pokazao da dobro poznaje filmove i serije koje su mu uzori, ali da na novi način predstavlja to, i da ga možemo smatrati kompletnim autorom kakvim smatramo Louisa C.K. ili Lenu Dunham, koje voleli vi ili ne, su uspešni u onome što prezentuju.

Ansari pokazao da je ono što ga razlikuje od ostalih komičara iskrenost i realan način gledanja na svet, što vidimo kroz njegov lik Deva, koji za razliku od mnogih TV likova danas, zaista želi da u drugima, i u sebi, vidi i pronađe ono najbolje.

Dev pokušava da shvati sebe tako što pokušava da razume druge, naročito svoje roditelje imigrante u drugoj epizodi “Parents” gde Devove roditelje glume upravo Ansarijevi pravi roditelji, ili starije generacije poput bake njegove devojke u osmoj epizodi “Old People”.

Iako je serija dosta serijalizirana u kasnijim epizodama kroz Ansarijev odnos sa devojkom Rachel, koju prvo upoznamo u pilotu “Plan B” pa je ne vidimo opet do nekoliko epizoda kasnije, ili kroz urnebesno loš crnački film o zombijima koji Dev snima, svaka epizoda može samostalno da stoji. U intervjuu za AV Club, Ansari je izjavio da želi da iskoristi format na kom Netflix funkcioniše i stvori serijaliziranu komediju gde nešto nebitno u jednoj epizodi postaje bitno u nekoliko narednih, a ipak možete seriju gledati redom kojim želite i opet ne bi izgubili ništa.

I zaista, epizode poput šeste “Nashville” u kome Dev i Rachel odlaze na prvi sastanak u taj grad je sjajan tridesetominutni mini film, nalik na “Before” trilogiju Richarda Linklatera, za kojeg i sam Ansari kaže da mu je uzor, kao i rani filmovi Woody Allena (jer ako je neko utemeljio podžanr komedija o single-neurotičnim Njujorčanima to je Allen). U toj epizodi imamo samo dva lika, njihove dijaloge i jedan lep grad bogat kantri-muzičkom istorijom. Dijalozi između Deva i Rachel su duhoviti, ali ne na onaj forsirani sitkom način, već su često šale otrcane i deluju kao da su upravo smišljene, i likovi znaju da se nasmeju na njih, jer je u intervjuu Ansari rekao da su dosta improvizovali u scenama, pa ostavili to u seriji.

Još jedan vrhunac serije je deveta epizoda “Mornings”, pomalo nastavak epizode “Nashville”, u kojoj kroz nekoliko jutara u trajanju od godinu dana vidimo kako se Devova i Rachelina veza razvija od zaljubljenosti, zajedničkog života, pa do monotonije i skore propasti.

maxresdefault

Poslednja epizoda “Finale” ima sjajnu scenu u kojoj se Dev nađe na prekretnici u svom životu, i njegov otac mu kaže da pročita knjigu “Bell Jar” Sylvie Plath, u kome glavna junakinja kaže da vidi svoj život kao drvo na kome svaka grana predstavlja novi izbor, ali ona ne želi da odabere jednu jer bi to značilo gubitak svih drugih, pa dok razmišlja šta želi, jedan po jedan izbor nestaje. Dev shvata da je u istom problemu (a nismo li svi?), i da je važno samo izabrati i verovati da je to ono pravo.

Iako zbog svega toga može delovati da je serija teška i poput onih koje se samo kritičarima sviđaju i nije za mase, važno je napomenuti da to nikako nije slučaj i da je Master of None veoma duhovit. Sam Ansari kao Dev nije toliko smešan i tipična sitcom karikatura, već humor crpi iz sporednih likova, Devovih prijatelja, roditelja ili devojke Rachel, koju glumi relativno nepoznata komičarka Noel Wells koja je odlična u toj ulozi i krade svaku scenu u kojoj se pojavi. Među gostujućim ulogama u seriji su i Claire Danes (Homeland) i Noah Emmerich (The Americans) u petoj epizodi “The Other Man”, koji su pokazali da umeju da budu veoma duhoviti kada ne igraju namučene špijune.

Pored Unbreakable Kimmy Schimdt i animiranog BoJack Horsemana, sa Master of None, Netflix pokazuje da je možda još bolji u komedijama nego u dramama, a Ansari da može da na smešan način prikaže kako je deci roditelja imigranata (ep. 2 “Parents”), razisam u šou biznisu (ep. 4 “Indians On TV”), seksizmom između polova (ep. 7 “Ladies And Gentlemen”), odnosu između različitih generacija (ep. 8 “Old People”), ili funkcioniše kao serija mini filmova o razvoju jedne veze.

Iako ćete želeti da maratonski odgledate celu sezonu u trajanju od pet sati, učinite sebi uslugu i narednih deset dana izdvojite pola sata za po jednu epizodu, jer u svakoj ima određenu temu kojom se bavi na promišljen, realan i najvažnije duhovit način, na kraju dajući nam jednu celinu – seriju čija će se prva sezona sigurno naći na listama najboljih u 2015.

https://www.youtube.com/watch?v=6bFvb3WKISk

8.5 10 1
8.5

Žanr: Komedija

Autor: Aziz Ansari, Alan Yang

Mreža: Netflix

Glume: Aziz Ansari, Noël Wells, Eric Wareheim, Lena Waithe

Datum premijere: 6. studeni 2015.

Prva sezona pogledana je za recenziju

4 komentara
  • Svi jako hvale tu seriju, a nakon ove recenzije i visoke ocjene, obavezno ću je pogledati. :)
    Hvala na preporuci!

  • Odlično!! Nova komedija za gledati. A po reakcijama izgleda da će biti nešto stvarno posebno.

  • U zadnjih par godina nepratin bas komedije zadnje sta san gleda jeTBBT kojeg negledan vec 2 sezone. I jedina koja me odusevila je grandfathered. Ali nakon ove recenzije mislin da bi ovo mogla bit jos jedna koju cu gledat. I to bi bilo dosta.nezelin vise nijednu dobru komediju da izbace ove godine :-)

  • Progutao sam ju cijelu prošlo subotnje popodne, a kako mi je Tom bio najmanje drag lik u Parksima, nisam baš previše očekivao (do kritičarskih hvalospjeva), ali stvarno je super toplo i ozbiljno i lijepo i smiješno. Izgleda malo “propovjednički” jer se skoro svaka epizoda bavi nekom “ozbiljnom temom”, ali baš je to odlično napravljeno.

    I odlično si pokrio sve u recenziji :)

    I, njegov tata je najjači.

Odgovori

Serijala je online magazin posvećen aktualnim i popularnim televizijskim serijama, kritici i novostima.

© 2009-2020 Serijala.com, sva prava pridržana

ISSN 2459-5861