Recenzija: Looking – Iz druge perspektive – serijala.com

Još malo o najnovijoj seriji s HBO-a, ali ovaj put iz druge perspektive. O stereotipima i klišejima.

  1. Tadija says:

    nisam još pogledao seriju,no moram pohvaliti ideju više recenzija za jednu seriju.

  2. Dario says:

    Kad smo diskutirali o seriji na sajtu, ja sam bio jedan od onih kojima se nije sviđala isto. Nijedan lik nije simpatičan ni kvalitetno karakteriziran, a cijela atmosfera serije me baca u očaj i depresiju.

    Priče nema; nemotiviranosti, besciljnosti i antipatičnih likova napretek, a to je nešto što mi se ne da gledati stvarno. Potpuno iste stvari me smetaju i kod Girls, ali njih trpim jer su popularne, ali i daleko bolja serija ukupno.

  3. Sarabi says:

    “Pisanje o homoseksualnim vezama je trebalo evoluirati dosad, prošlo je dovoljno vremena da bi se mogla na zanimljiv način ispričati priča o likovima kojima seksualnost nije jedina značajka.”
    Radi se baš o tome. Pisanje o homoseksualnim serijama, bar na televiziji, nije moglo da evoluira, jer koliko je uopšte takvih serija bilo do sad? Ne računaju se sporedni likovi u serijama, mislim baš na serije koje imaju gej tematiku. Will & Grace, Queer As Folk, The L Word, The New Normal, The Fosters, delimično Sean Saves the World, i ne mogu da se setim još neke ovako na brzinu. Nije potrebno komentarisati da nijedna od ovih serija nije savršena, a neke su potpuno bezveze.Čak da ih ima i pet puta više, opet ne može da se poredi sa brojem “strejt” serija.

    Sa druge strane, to što nema dovoljno serija sa LGBT agendom, ne treba da bude izgovor scenaristima. Ako si dobar scenarista, moći ćeš da obradiš neku temu na zadovoljavajuć način bez obzira da li je neko to već uradio pre tebe. Slažem se da je ova serija više površna nego što nije, Patrick je ubedljivo najmanje razrađen lik, ali to je nekako i tipično za glavne likove. Često glavni likovi trpe na karakterizaciji na uštrb ostalih likova.

    Da se razumemo, Looking nije najbolja stvar ikad snimljena, ali emitovane su tek tri epizode, još uvek ima vremena da se stvari poprave. Čak i ako postoje klišei, mislim da je atmosfera ipak koliko-toliko autentična, pa ti klišei ne bodu oči toliko kao što bi bio slučaj sa sitkomom sa laugh trackom (I’m looking at you, Will & Grace). Hoću da kažem, u poređenju sa ostalim serijama, pa čak i filmovima ove sorte, Looking nije toliko neozbiljan i nepodnošljiv kao što možda deluje na prvi pogled. Što i nije neka pohvala, znam. Ali, i da sve ostane samo na seksu, pa šta, to samo znači da je ovo serija o (gej) seksu, a ne o jednoj slojevitoj panorami gej supkulture. Možda ćemo jednog dana konačno doživeti i to čudo, a Looking je jedan od koraka ka tome, ko zna?

    Sviđa mi se što recenzija konkretnije ulazi u probleme serije, a najviše mi se dopalo to što su dve recenzije iste serije došle do dijametralno suprotnih zaključaka: od “ovo nije gej serija” do “ovo nije ništa drugo do gej serija”. :)
    Ne želim da budem shvaćena pogrešno, slažem se sa analizom (naročito sa tim da je Patrick gnusan lik) kao i sa većinom zamerki, samo mislim da ne treba da budemo previše strogi.

    I još bih na kraju da pitam tajanstvenu devojku iz podkasta da li je gledala Haighov Weekend, i ako jeste, kako joj se sviđa? Ne želim da pokrenem neku žučnu raspravu oko toga, samo me iskreno zanima. :)

    • Sarabi says:

      *U drugoj rečenici treba da piše “pisanje o homoseksualnim vezama”, pogrešila sam.

    • djevojka says:

      Nisam gledala, ali planiram!

      • Sarabi says:

        Taj film je dosta autentičniji. Doduše, gledala sam ga davno, pa možda i nije toliko dobar koliko mislim da jeste. Ali, sigurno će ti se dopasti više od Lookinga. :)

        • djevojka says:

          Vjerojatno!
          I da odgovorim na drugi dio komentara – ne znam zapravo ima li uopće ova serija neku agendu i imaju li serije u kojima postoje gej likovi obavezno neku agendu. Ako je to svojevrstan izgovor da se likovi svedu na karakteristike svoje seksualnosti, onda to ne valja. Nijedan kvalitetno napisan lik nema isključivo jednu dimenziju kroz koju se opisuje. Pisanje o likovima treba evoluirati tako da bude to – pisanje o likovima, a ne jednoslojna analiza jedne njihove strane ili karakteristike. Većina loših obrada likova u gore spomenutim serijama i jesu loše jer – se oslanjaju na klišeje i -jer ne idu dublje u gradnji lika od njegove seksualne orijentacije. Kad i kako ćemo više jednom preći preko toga i kad će gej osobe biti samo likovi u serijama, a ne gej likovi u serijama ne znam, ali nadala sam se da će Looking biti početak toga. Zato i jesam vjerojatno ovoliko razočarana :(

          • Sarabi says:

            Agenda je bio nesrećan izbor reči sa moje strane, mislila sam uopšte na serije sa LGBT tematikom. Slažem se da likovima fali višedimenzionalnost, mislim da sam to već i napisala, ali sam iz nekog razloga optimistična kada je ova serija u pitanju, što inače nije tipično za mene, prosto ne znam šta mi je. :)

            Pazi, Looking je u startu bolji od ostalih serija koje sam nabrojala, mada je to možda samo moje mišljenje. Serija nije fokusirana potpuno na seks, postoje i prijatelji (mada se njihovi razgovori zaista svode samo na seks) i posao. Evo, sad im se svima zakomplikovalo sa poslom – Patrick je u konfliktu sa šefom (koji, doduše, predstavlja potencijalnog seksualnog partnera), Dom otvara restoran, a Augustin pokušava da započne karijeru – koja će možda biti karijera seksualnog radnika, tako da se opet vraćamo na seks…
            Okej, definitivno si u pravu kad kažeš da su preseksualizovani. :D Ali, scenaristi imaju vremena da prodube likove, ako ne u sledećih pet epizoda, onda barem u sledećoj sezoni, koju će, nadam se, dobiti.

            Moram da priznam da sam i ja razočarana, ali ne toliko, jer mi je snižen prag očekivanja, zato što, ako se uopšte i pojavi ovakva serija, često ispadne negledljivo đubre (I’m looking at you, The New Normal). I nemoj da me shvatiš pogrešno, ne pokušavam da te razuverim ovim komentarima, nego da te utešim. Looking ima loših aspekata, ali nije u potpunosti loš, bar mislim da nije. Glavu gore! :)

  4. Krešo says:

    Idemo sad Dario i ja svoje recenzije, a onda specijalni three-hour-long podcast posvecen seriji.

    Nego:
    Je li kapetan Holt (Braugher) u Brooklyn Nine Nine najbolji gay lik na televiziji jer je njegova seksualnost toliko non-issue da je doslovce samo informacija koju znamo i potpuno zaboravljamo dok nam je usputno ne spomenu svaku cetvrtu epizodu?

    I da, na skali od 4 do 18 centimetara, koliko si razocarana nedostatkom eksplicitnih penisa u seriji?

    • djevojka says:

      Prosječno razočarana, znači oko 22.5.

    • Marin_708 says:

      Uf, captain Holt je zakon. Ali mislim da su nam prerano predstavili muža. Kao da mi je spoilano neko iznenađenje i više nema ni trunke misterioznosti oko njegovog lika. Al epizoda je bila super, nevertheless.

    • Sarabi says:

      Holt u B99 definitivno nije stereotipan gej lik, ali i Max iz Happy Endingsa takođe nije samo još jedan stereotip. Kao ni par (Brian Posehn + Steve Agee) iz The Sarah Silverman Program.

      • Krešo says:

        Ne, naprotiv. Ne kazem ni da je stereotipan, ni los lik – jedino da je gej/hetero totalno non-issue jer se rijetko referencira.
        Max je isto bio odličan.

        • Sarabi says:

          Moj komentar nije trebalo da zvuči kao da protivreči tvom, samo sam htela da se nadovežem. Slažem se da je Holtova i Maxova seksualna orijentacija non-issue, a zbog toga i nisu stereotipni likovi, zar ne?

          Sad sam se samo podsetila koliko mi je žao što su ukinuli Happy Endings. :(

  5. Pep says:

    Sviđa mi se ideja višestrukih recenzija i oba misljenja sa serijale su poprilicno zanimljiva.

    Kod ove recenzije, jedina stvar koja mi iskreno smeta je ta sto autorici smeta pretjerana seksualiziranost likova. Svima nam je, nadam se, poznato da su (sporedni) gay likovi u serijama iznimno deseksualizirani (cast iznimkama poput Spartacus-a) i sad se jednom pojavi serija koja se bavi upravo tom temom i ispada da se tako kalja ime gej ljudi svugdje. Ne vidim zasto autorica smatra da je serija stavila pretpostavku da su svi homoseksualci takvi. Uopce nije, vec se samo bavi takvim likovima. Serija mi je posebna po tome sto ne pokusava ubaciti nikakav “statement” (za razliku od npr. The New Normal-a). Gay ljudi ima svakakvih i ne trebamo prihvatiti samo prezentaciju onih koji su odlucili zivjeti white-picket-fence zivotom. Zao mi je sto se ponavljam ali i ovdje bih stavio odlican video Jordana Gavarisa (Felix iz Orphan Black-a) koji je mnogo elokventniji od mene – http://www.youtube.com/watch?v=_1bLQIv79QA

    Ali slazem se sa opisom Patricka. Stvarno je uzasan, ali meni ga je fascinantno gledati i zbog karizme glumca mi zna biti i simpatican.

    • djevojka says:

      Ne bi me smetala pretjerana seksualiziranost da im to nije jedina karakteristika. Ono što me više smeta je lijeno i jednolično, očekivano pisanje. Dosadno je.

      • Pep says:

        S tim se jednostavno ne bi slozio.

        Koliko sam shvatio, Patrcik trazi nesto ozbiljnije ali zbog vlastite nespretnosti uvijek je shvacen drugacije. A ocito ga je i strah emocionalne intimnosti. Mislim da je serija u nekim elementima suptilna. Ali moguce je i da previse iscitavam iz sitnica, ali tako mi je zabavnije!

  6. xxx says:

    Dajte nek neko prevodi seriju, pa i mi koji gledamo serije sa prijevodima da damo svoj sud. Pozdrav

  7. slayer says:

    možemo li očekivat receniju serije the after

  8. FlashG says:

    Ne bih se složio s ovom kritikom, prije s onom prijašnjom. Kad se serija pojavila imao sam iste razloge zašto je ne želim gledati kao autorica ove kritike. Mislio sam da je preseksualizirana i šablonizirana, ali onda sam je na nagovor prijatelja ipak pogledao i ispala je daleko od toga. Očekivao sam nešto kao Queer as Folk ili gay verziju Sex and the City, gdje se sve vrti oko romantičnih i sexualnih problema junaka prikazanih potpuno nerealistično.
    Iznenadio sam se kako to uopće nije tako. Iako bi se moglo reći da serija nema radnje, upravo je to radnja koja ju tvori. Realan prikaz života bez velikih i spektakularnih događaja. Osim ako spektakularnima ne doživljavamo upravo te male osobne događaje koji nam se takvima čine jer su samo naši. Trenuci u vremenu.
    Prigovor da se bave samo sexom i romantikom uopće ne stoji. Mislim da je ovo prvi put u serijama ovog tipa da vidimo likove i na poslu, kakve probleme imaju s financijama i sl. U S&C i QAF i sličnim serijama ti aspekti su potpuno zanemareni ili prikazani nerealno. Carrie piše neku malu kolumnicu u novinama i zarađuje dovoljno za stan u elitnoj četvrti i za odjeću top dizajnera, a u QAF niti ne znamo čime se u stvari bave, dok im pak svaki izlazak završava fantastičnim sexom sa fantastičnim primjercima ljudskog roda. Ovdje pak (barem do 5 odgledane epiode) daju se naslutiti i njihovi egzistencijalni problemi, a ne samo romantični. Možda to nisu problemi kakvima se suočavaju radnici u Grčkoj ili Hrvatskoj, ali hej, radnja se ipak odvija u San Franciscu.
    Likovi u ovoj seriji imaju normalne, obične živote i zato su mi baš neobični za gledanje u moru serija koje se trude privuči gledatelje što bizarnijim i nevjerojatnijim radnjam i karakteristikama svojih junaka.

Uključi se u komentare

Your email address will not be published. Required fields are marked *