Recenzija: Looking – Iz druge perspektive – serijala.com
Trenutno čitaš
Recenzija: Looking – Iz druge perspektive

Recenzija: Looking – Iz druge perspektive

Ne, ovo nije repriza, i ne, nismo izgubili pamet – još. Neko vrijeme se bavimo idejom višestrukih recenzija za iste serije, ali kako nam vrijeme i razne druge obaveze to ne dopuštaju, dosad se nismo time pozabavili. Kako ne biste mislili da na Serijali imamo uvijek i isključivo samo jedno Borgovsko mišljenje o istim stvarima, ovaj put vam predstavljamo Looking, opet, ali ovaj put iz nešto drugačije perspektive. Oko glavnih stvari se generalno uvijek uspijemo složiti, (Deadwood je odličan, The Following nije), ali ponekad znamo dobro raspraviti serije koje nisu po svačijem ukusu. Željka Markić nije bila dostupna, ali nadamo se da će recenzija serije osvanuti jednog dana na njenom neovisnom portalu koji će objektivno informirati hrvatsku javnost o serijama i ostalim stvarima, a ovaj put naša tajanstvena djevojka iz podcasta ima nešto za reći o najnovijoj seriji s HBO-a. 

Kad je izašla prva vijest o tome kako HBO radi seriju o tri prijatelja homoseksualca, mogućnosti je bilo mnogo. To je ipak HBO, jedna od najhrabrijih i najinovativnijih mreža, mreža koja se ne vodi prema klišejima. Ipak, krajnji proizvod je u ovom slučaju nešto manje hrabar i inovativan.

Često se Looking uspoređuje s Girls, jer su obje serije o kul-hip-urbanim mladim prijateljima u jednom gradu koji je više od samo pozadine priče, no osim što se obje serije prikazuju na HBO-u, i nema puno sličnosti. Likovi u Girls jesu odvratni, zbunjeni i realni, ali su sagrađeni od više slojeva i prikazani iz različitih kuteva. Likovi u Lookingu, nažalost imaju samo jedan kut prikazivanja.

Looking, ili u nekom prijevodu “Potraga”, je dosta toga, ali u suštini nije ni hrabra ni inovativna serija. Nije stvar u tome što su glavni likovi gej, pa čak ni u onome što bi trebala biti  glavna premisa – potrazi za nečim, potrazi za sobom. Stvar je u izvedbi.

looking recenzija 1

Dakle, tri gej prijatelja žive u San Franciscu. Glavni lik, Patrick, dvadesetnešto-godišnjak, dizajner je levela u igrama i uistinu odvratna i manipulativna osoba koja trulu unutrašnjost maskira šarmantnom zbunjenošću i naivnosti i to mu prolazi. Kad ga srećemo u prvoj sceni pilota, on je u grmlju parka gdje pokušava primiti handjob od stranca, jer “haha, ljudi to još uvijek rade?”, humoristično kaže prijatelju koji ga usred čina nazove na mobitel, a on se javi. Tako je, on je glavni nositelj humora neugodnosti među našim junacima. Patrick ne zna zapravo što hoće, od sebe, od života, od drugih, psihološki je zreo kao prosječan osamnaestogodišnjak pa svaku sekundu svog vremena provodi tako da traži neobavezne seksualne avanture ili obećavajuće prilike za sanjarske scenarije. Ovo drugo vidimo putem njegovog OkCupid profila na kojem traži… nešto. Prvo se ismijava tuđim profilnim slikama, a kad naiđe na zgoditak – starijeg onkologa koji je zreliji i ozbiljniji, ne uspijeva ga impresionirati, nego svojom nedostatnom socijalnom inteligencijom samo izaziva daljnje navale (smiješne) neugodnosti. Sve društvene kontakte i osjećaje  koje je imao u prve tri epizode je savršeno sumirao njegov prijatelj Augustin dok su pričali o Patrickovom novom šefu:

“You wanna fuck him?” –”No, I hate him ’cause he’s an asshole and he made me feel stupid.” – “‘Cause he don’t wanna fuck you?” – jer to je jedina prizma kroz koju Patrick ima ikakav kontakt sa svim drugim likovima u seriji (i da, dok nije znao tko mu je novi šef, i njemu se nespretno ubacivao i zato ga mrzi).

I to ne govori toliko o Patricku koliko o načinu na koji su ga odlučili prikazati. On je nezreo, nespretan i tuži se da svi o njemu dobiju krivi dojam. Jer se ne zna ponašati ni kontrolirati u društvu drugih muškaraca. Kad nije u okružen mogućim partnerima, u razgovoru s prijateljima se čini dosta staloženiji i u toj diskrepanciji se naslućuje njegova potpuna izgubljenost u životu. Ne zna što želi od sebe, od drugih, od svojih veza; pa se okreće svim mogućim kratkotrajnim užitcima i hedonizmu. Svi likovi su prikazani isključivo kroz svoje seksualne odnose ili pokušaje istih, ali nijedan tako jako kao Patrick. Što je u suštini – vrlo dosadno. Znamo da su ti likovi gej, ali su toliko seksualizirani u svim svojim društvenim odnosima da to graniči sa dehumaniziranjem. Jer osim toga da želi seks, o glavnom liku s kojim provedemo najviše vremena, znamo zastrašujuće malo.

Augustin je bivši cimer od Patricka, koji se nedavno odselio k dečku. On je umjetnik, a da začini dosadan seksualan život s partnerom, u pilotu se bave seksom utroje s potpunim neznancem. Mislim da je to ukupno tri klišeja, ako točno brojim. No, usprkos tankoj razradi lika u pilotu, Augustin mi je najdraži lik, i to samo zato jer je u jednoj sceni s dečkom sjedio na kauču i razgovarali su o tome hoće li ići van tu večer ili ne. U toj sceni su izbjegli nabrajanje gej stereotipa i vidjeli smo kako su likovi sposobni raditi i ono što nije vezano za seks. Šokantno.

looking1

Dom, treći i najstariji lik, je 40-godišnji konobar koji već desetak godina ima isti posao koji mrzi, ne miče se s mrtve točke i utapa u malodušju i samoprijeziru. Tješi se time što dobro izgleda (za svoje godine), pa može naći zgođušnog mladića za seks da se osjeća bolje skoro na svakom koraku. Od sva tri lika, njegova nam je priča najpoznatija jer je ispričana već puno puta, a on je drugačiji od svih tih dosadašnjih prikaza nezadovoljnih sredovječnih likova jer… je gej. Aplauz.

Da ovo nije serija o tri gej, nego o tri hetero tipa, nitko se ne bi zaustavljao dvije sekunde na njoj pri mijenjanju TV kanala. Ovako je seksualnost likova iskorištena da bi jednu staru i prožvakanu temu učinila zanimljivijom i pseudo-svježom. Pisanje o homoseksualnim vezama je trebalo evoluirati dosad, prošlo je dovoljno vremena da bi se mogla na zanimljiv način ispričati priča o likovima kojima seksualnost nije jedina značajka.

Najveća zamjerka jest to što, iza svih tih šljokica, hip kulture, korištenja društvenih medija za traženje partnera, Grindr susreta, razgovora o “kontroverznoj” temi seksa s neobrezanim muškarcem, fuck-buddyjima, drogiranja i seksa utroje, nema ni neke supstance ni priče za gledateljstvo. Svaki aspekt normalnog života – veza, posao, druženje s prijateljima, jest samo nešto kroz što likovi dolaze do stranaca s kojima bi se seksali, ili nešto o čemu likovi pričaju s osobom s kojom se žele seksati da bi se poseksali. Što bi bilo ok, da je serija našla neku granicu i nije postavila pretpostavku da su svi homoseksualci takvi, hedonističke drolje kojima je smisao dana naći novo osvajanje, novi seksualni užitak. Ovako ne samo da je to krivo i da implicitno na neki način vrijeđa sve homoseksualce koji se godinama bore protiv upravo tih stereotipa, nego je i dosadna televizija.

Tako da se potraga s početka, ona neka dublja i iskonskija, potraga za sobom i svojim htjenjima, teško vidi od potrage za mnogo neobaveznog seksa.

27 komentara
  • Kad smo diskutirali o seriji na sajtu, ja sam bio jedan od onih kojima se nije sviđala isto. Nijedan lik nije simpatičan ni kvalitetno karakteriziran, a cijela atmosfera serije me baca u očaj i depresiju.

    Priče nema; nemotiviranosti, besciljnosti i antipatičnih likova napretek, a to je nešto što mi se ne da gledati stvarno. Potpuno iste stvari me smetaju i kod Girls, ali njih trpim jer su popularne, ali i daleko bolja serija ukupno.

  • “Pisanje o homoseksualnim vezama je trebalo evoluirati dosad, prošlo je dovoljno vremena da bi se mogla na zanimljiv način ispričati priča o likovima kojima seksualnost nije jedina značajka.”
    Radi se baš o tome. Pisanje o homoseksualnim serijama, bar na televiziji, nije moglo da evoluira, jer koliko je uopšte takvih serija bilo do sad? Ne računaju se sporedni likovi u serijama, mislim baš na serije koje imaju gej tematiku. Will & Grace, Queer As Folk, The L Word, The New Normal, The Fosters, delimično Sean Saves the World, i ne mogu da se setim još neke ovako na brzinu. Nije potrebno komentarisati da nijedna od ovih serija nije savršena, a neke su potpuno bezveze.Čak da ih ima i pet puta više, opet ne može da se poredi sa brojem “strejt” serija.

    Sa druge strane, to što nema dovoljno serija sa LGBT agendom, ne treba da bude izgovor scenaristima. Ako si dobar scenarista, moći ćeš da obradiš neku temu na zadovoljavajuć način bez obzira da li je neko to već uradio pre tebe. Slažem se da je ova serija više površna nego što nije, Patrick je ubedljivo najmanje razrađen lik, ali to je nekako i tipično za glavne likove. Često glavni likovi trpe na karakterizaciji na uštrb ostalih likova.

    Da se razumemo, Looking nije najbolja stvar ikad snimljena, ali emitovane su tek tri epizode, još uvek ima vremena da se stvari poprave. Čak i ako postoje klišei, mislim da je atmosfera ipak koliko-toliko autentična, pa ti klišei ne bodu oči toliko kao što bi bio slučaj sa sitkomom sa laugh trackom (I’m looking at you, Will & Grace). Hoću da kažem, u poređenju sa ostalim serijama, pa čak i filmovima ove sorte, Looking nije toliko neozbiljan i nepodnošljiv kao što možda deluje na prvi pogled. Što i nije neka pohvala, znam. Ali, i da sve ostane samo na seksu, pa šta, to samo znači da je ovo serija o (gej) seksu, a ne o jednoj slojevitoj panorami gej supkulture. Možda ćemo jednog dana konačno doživeti i to čudo, a Looking je jedan od koraka ka tome, ko zna?

    Sviđa mi se što recenzija konkretnije ulazi u probleme serije, a najviše mi se dopalo to što su dve recenzije iste serije došle do dijametralno suprotnih zaključaka: od “ovo nije gej serija” do “ovo nije ništa drugo do gej serija”. :)
    Ne želim da budem shvaćena pogrešno, slažem se sa analizom (naročito sa tim da je Patrick gnusan lik) kao i sa većinom zamerki, samo mislim da ne treba da budemo previše strogi.

    I još bih na kraju da pitam tajanstvenu devojku iz podkasta da li je gledala Haighov Weekend, i ako jeste, kako joj se sviđa? Ne želim da pokrenem neku žučnu raspravu oko toga, samo me iskreno zanima. :)

      • Taj film je dosta autentičniji. Doduše, gledala sam ga davno, pa možda i nije toliko dobar koliko mislim da jeste. Ali, sigurno će ti se dopasti više od Lookinga. :)

        • Vjerojatno!
          I da odgovorim na drugi dio komentara – ne znam zapravo ima li uopće ova serija neku agendu i imaju li serije u kojima postoje gej likovi obavezno neku agendu. Ako je to svojevrstan izgovor da se likovi svedu na karakteristike svoje seksualnosti, onda to ne valja. Nijedan kvalitetno napisan lik nema isključivo jednu dimenziju kroz koju se opisuje. Pisanje o likovima treba evoluirati tako da bude to – pisanje o likovima, a ne jednoslojna analiza jedne njihove strane ili karakteristike. Većina loših obrada likova u gore spomenutim serijama i jesu loše jer – se oslanjaju na klišeje i -jer ne idu dublje u gradnji lika od njegove seksualne orijentacije. Kad i kako ćemo više jednom preći preko toga i kad će gej osobe biti samo likovi u serijama, a ne gej likovi u serijama ne znam, ali nadala sam se da će Looking biti početak toga. Zato i jesam vjerojatno ovoliko razočarana :(

          • Agenda je bio nesrećan izbor reči sa moje strane, mislila sam uopšte na serije sa LGBT tematikom. Slažem se da likovima fali višedimenzionalnost, mislim da sam to već i napisala, ali sam iz nekog razloga optimistična kada je ova serija u pitanju, što inače nije tipično za mene, prosto ne znam šta mi je. :)

            Pazi, Looking je u startu bolji od ostalih serija koje sam nabrojala, mada je to možda samo moje mišljenje. Serija nije fokusirana potpuno na seks, postoje i prijatelji (mada se njihovi razgovori zaista svode samo na seks) i posao. Evo, sad im se svima zakomplikovalo sa poslom – Patrick je u konfliktu sa šefom (koji, doduše, predstavlja potencijalnog seksualnog partnera), Dom otvara restoran, a Augustin pokušava da započne karijeru – koja će možda biti karijera seksualnog radnika, tako da se opet vraćamo na seks…
            Okej, definitivno si u pravu kad kažeš da su preseksualizovani. :D Ali, scenaristi imaju vremena da prodube likove, ako ne u sledećih pet epizoda, onda barem u sledećoj sezoni, koju će, nadam se, dobiti.

            Moram da priznam da sam i ja razočarana, ali ne toliko, jer mi je snižen prag očekivanja, zato što, ako se uopšte i pojavi ovakva serija, često ispadne negledljivo đubre (I’m looking at you, The New Normal). I nemoj da me shvatiš pogrešno, ne pokušavam da te razuverim ovim komentarima, nego da te utešim. Looking ima loših aspekata, ali nije u potpunosti loš, bar mislim da nije. Glavu gore! :)

  • Idemo sad Dario i ja svoje recenzije, a onda specijalni three-hour-long podcast posvecen seriji.

    Nego:
    Je li kapetan Holt (Braugher) u Brooklyn Nine Nine najbolji gay lik na televiziji jer je njegova seksualnost toliko non-issue da je doslovce samo informacija koju znamo i potpuno zaboravljamo dok nam je usputno ne spomenu svaku cetvrtu epizodu?

    I da, na skali od 4 do 18 centimetara, koliko si razocarana nedostatkom eksplicitnih penisa u seriji?

    • Uf, captain Holt je zakon. Ali mislim da su nam prerano predstavili muža. Kao da mi je spoilano neko iznenađenje i više nema ni trunke misterioznosti oko njegovog lika. Al epizoda je bila super, nevertheless.

    • Holt u B99 definitivno nije stereotipan gej lik, ali i Max iz Happy Endingsa takođe nije samo još jedan stereotip. Kao ni par (Brian Posehn + Steve Agee) iz The Sarah Silverman Program.

      • Ne, naprotiv. Ne kazem ni da je stereotipan, ni los lik – jedino da je gej/hetero totalno non-issue jer se rijetko referencira.
        Max je isto bio odličan.

        • Moj komentar nije trebalo da zvuči kao da protivreči tvom, samo sam htela da se nadovežem. Slažem se da je Holtova i Maxova seksualna orijentacija non-issue, a zbog toga i nisu stereotipni likovi, zar ne?

          Sad sam se samo podsetila koliko mi je žao što su ukinuli Happy Endings. :(

  • Sviđa mi se ideja višestrukih recenzija i oba misljenja sa serijale su poprilicno zanimljiva.

    Kod ove recenzije, jedina stvar koja mi iskreno smeta je ta sto autorici smeta pretjerana seksualiziranost likova. Svima nam je, nadam se, poznato da su (sporedni) gay likovi u serijama iznimno deseksualizirani (cast iznimkama poput Spartacus-a) i sad se jednom pojavi serija koja se bavi upravo tom temom i ispada da se tako kalja ime gej ljudi svugdje. Ne vidim zasto autorica smatra da je serija stavila pretpostavku da su svi homoseksualci takvi. Uopce nije, vec se samo bavi takvim likovima. Serija mi je posebna po tome sto ne pokusava ubaciti nikakav “statement” (za razliku od npr. The New Normal-a). Gay ljudi ima svakakvih i ne trebamo prihvatiti samo prezentaciju onih koji su odlucili zivjeti white-picket-fence zivotom. Zao mi je sto se ponavljam ali i ovdje bih stavio odlican video Jordana Gavarisa (Felix iz Orphan Black-a) koji je mnogo elokventniji od mene – http://www.youtube.com/watch?v=_1bLQIv79QA

    Ali slazem se sa opisom Patricka. Stvarno je uzasan, ali meni ga je fascinantno gledati i zbog karizme glumca mi zna biti i simpatican.

    • Ne bi me smetala pretjerana seksualiziranost da im to nije jedina karakteristika. Ono što me više smeta je lijeno i jednolično, očekivano pisanje. Dosadno je.

      • S tim se jednostavno ne bi slozio.

        Koliko sam shvatio, Patrcik trazi nesto ozbiljnije ali zbog vlastite nespretnosti uvijek je shvacen drugacije. A ocito ga je i strah emocionalne intimnosti. Mislim da je serija u nekim elementima suptilna. Ali moguce je i da previse iscitavam iz sitnica, ali tako mi je zabavnije!

  • Ne bih se složio s ovom kritikom, prije s onom prijašnjom. Kad se serija pojavila imao sam iste razloge zašto je ne želim gledati kao autorica ove kritike. Mislio sam da je preseksualizirana i šablonizirana, ali onda sam je na nagovor prijatelja ipak pogledao i ispala je daleko od toga. Očekivao sam nešto kao Queer as Folk ili gay verziju Sex and the City, gdje se sve vrti oko romantičnih i sexualnih problema junaka prikazanih potpuno nerealistično.
    Iznenadio sam se kako to uopće nije tako. Iako bi se moglo reći da serija nema radnje, upravo je to radnja koja ju tvori. Realan prikaz života bez velikih i spektakularnih događaja. Osim ako spektakularnima ne doživljavamo upravo te male osobne događaje koji nam se takvima čine jer su samo naši. Trenuci u vremenu.
    Prigovor da se bave samo sexom i romantikom uopće ne stoji. Mislim da je ovo prvi put u serijama ovog tipa da vidimo likove i na poslu, kakve probleme imaju s financijama i sl. U S&C i QAF i sličnim serijama ti aspekti su potpuno zanemareni ili prikazani nerealno. Carrie piše neku malu kolumnicu u novinama i zarađuje dovoljno za stan u elitnoj četvrti i za odjeću top dizajnera, a u QAF niti ne znamo čime se u stvari bave, dok im pak svaki izlazak završava fantastičnim sexom sa fantastičnim primjercima ljudskog roda. Ovdje pak (barem do 5 odgledane epiode) daju se naslutiti i njihovi egzistencijalni problemi, a ne samo romantični. Možda to nisu problemi kakvima se suočavaju radnici u Grčkoj ili Hrvatskoj, ali hej, radnja se ipak odvija u San Franciscu.
    Likovi u ovoj seriji imaju normalne, obične živote i zato su mi baš neobični za gledanje u moru serija koje se trude privuči gledatelje što bizarnijim i nevjerojatnijim radnjam i karakteristikama svojih junaka.

Odgovori

Serijala je online magazin posvećen aktualnim i popularnim televizijskim serijama, kritici i novostima.

© 2009-2020 Serijala.com, sva prava pridržana

ISSN 2459-5861