Internacionalne miniserije iz 2020. – serijala.com
Trenutno čitaš
Internacionalne miniserije iz 2020.

Internacionalne miniserije iz 2020.

Čak i mi koji gledamo gomilu serija ne stignemo da u ovoj hiper-produkciji pogledamo sve vredno pažnje, pa su liste koje čitamo na kraju godine odlične za gledanje stvari koje smo propustili. Ovde je lista nekoliko miniserija iz 2020. godine iz raznih zemalja, i da smo ih pogledali ranije — možda bi se našle na listi najboljih serija iz prethodne godine.

DE TWAALF/THE TWELVE (Belgija, Netflix, 10 epizoda)

Iz Belgije nam stiže jedna pravna krimi serija, u kojoj je fokus na suđenju za zločin, ali glavni likovi nisu advokati, detektivi ili osumnjičeni, već 12 porotnika. Zapravo, ima ih 14 jer se biraju dva dodatna porotnika koji prate suđenje tokom celog trajanja, pa uskaču ukoliko neko od dvanaestoro mora da odustane. Ta trinaesta porotnica je Delfin, koja nije oduševljena što je u poroti jer ima troje dece, a i krije da joj je muž nasilan i preterano ljubomoran kada je na poslu ili odsutna od kuće. Pored nje, upoznajemo predstavnicu porote, mladu Holi, koja je u prošlosti preživela brutalan zločin i to krije jer bi je zbog toga mogli ukloniti sa suđenja. Tu su i Karl, koji ima porodičnih problema sa možda autističnom ćerkom; Juri, koji i sam biva umešan u jedan zločin kad sa bratom zataška smrt radnika na građevini; usamljeni udovac koji radi u zoo vrtu Arnold; i Noel, koji prodaje tajne iz sudnice novinaru jer je u dugovima.

Dakle, većina porotnika ima i te kako brojne lične probleme, a i probleme sa zakonom, pa nas serija konstantno tera da preispitujemo njihove motive i da li su dostojni toga da odlučuju o nečijoj sudbini. A osuđena je ovde Fri Palmers, direktorka škole, osuđena za ubistvo prijateljice Brehte pre skoro dve decenije i ubistvo svoje male ćerke Roš. Naime, kada je nakon proslave Nove godine 2000. Brehtin leš nađen u reci, Fri je započela vezu sa Brehtinim dečkom Stefanom, za kog se udala i dobili su ćerku. Stefan je imao brojne afere i na kraju ostavio trudnu Fri zbog nastavnice u njenoj školi Margo. Stefan i Margo dobijaju starateljstvo i neko je isekao devojčicu staklom sa prozora dok je spavala. Policija ubrzo hapsi majku Fri, a njen bivši muž je optužuje i za ubistvo prijateljice.

Kroz 10 epizoda pratimo proces suđenja i nekog od ljudi koji svedoči. U prvoj epizodi to je sama optužena Fri, potom inspektore koji su radili na slučaju, otac ubijene prijateljice Mark, pa Friin bivši muž Stefan, itd. Prepuna preokreta, uvek će nas terati da preispitujemo svačije motive i da izigravamo detektive i tražimo istinu dok sklapamo deliće slagalice ko laže a ko govori istinu. Iako ima brojne likove i ponekad može da deluje prekomplikovano dok pohvatamo svačiju povezanost, svi su likovi odlično razrađeni, realistični i nesrećni na svoj način. Takođe, nateraće nas da se stavimo i u uloge porotnika koji nemaju nimalo naivan zadatak da odluče o nečijoj nevinosti ili krivici. Na kraju sezone donosi se presuda, ali istina nikad nije crno-bela, pa nas tera da se zapitamo da li je pravda zaista zadovoljena.

De Twaalf/Netflix

PATRIA (Španjolska, HBO, 8 epizoda)

Ova serija sa HBO-a je zasnovana po istoimenom romanu pisca Fernanda Aramburua, i radnja je smeštena u osamdesete godine prošlog stoljeća i 2010. godinu, i prati dve porodice čije su sudbine isprepletene tragedijom i političkom situacijom u Baskijskoj regiji. Na početku, Bitori i Miren su domaćice i bliske prijateljice. Bitori ima muža i sina i ćerku, a Miren ima muža i troje dece, dva sina i ćerku. Upravo će Mirenin stariji sin, Hose Mari, biti razlog razdora, jer je pripadnik ETA-e, nacionalističke i separatističke organizacije koja se bori za nezavisnost Baskije i tu su česti protesti, ubistva i teroristički napadi. Serija je odlično struktuirana, pa nemamo sve informacije na početku, već kroz flešbekove saznajemo šta se dogodilo. Sve što znamo jeste da se ostarela Bitori vraća u rodno selo, gde je ljudi ne vole, a tu i dalje žive Miren sa mužem i ćerkom koja je zbog šloga postala invalid. Osamdesetih je Bitorin muž upucan nasred ulice, a ona veruje da iza toga stoji ETA koja ga je ucenjivala, a u 2010. godini Hose Mari je u zatvoru.

Kako epizode odmiču, sve više saznajemo šta se dogodilo. Bitori je bolesna i svesna je da joj nije ostalo puno vremena, pa pre nego što umre želi da otkrije ko zaista stoji iza ubistva njenog muža. Njen sin je doktor i brine za svoju majku, dok ćerka nije toliko bliska sa njom i prolazi kroz razvod. U porodici religiozne Miren tragedija se ogleda u tome što je ćerka postala nepokretna i ne govori, i Miren i njen muž vode brigu o njoj; sin Hose Mari je u zatvoru; a ne znamo šta se dogodilo sa drugim sinom. Svi glumci su odlični u svojim ulogama i zahvaljujući dobroj šminki i kostimima izgledaju realistično i kao stariji u scenama smeštenim u 2010. i kao mlađe verzije iz osamdesetih. Kroz seriju se provlače razni motivi tipični za porodične drame, ali takođe vidimo i kako politička situacija i nacionalistička ideologija i verska ubeđenja utiču na obične ljude. Atmosfera i ambijent serije su dosta mračni i napeti, ali nije teška za gledanje zahvaljujući dobro razvijenim likovima koje tumače sjajni glumci. Scenaristički serija je dobro urađena, pa iako ima dosta likova i menja vremenske periode, uvek znamo kog lika pratimo i gde se nalazimo; a iako daje informacije na kašičicu tera nas da gledamo dalje i otkrivamo misteriju zajedno sa likovima do kojih nam je stalo.

BIR BASKADIR/ETHOS (Turska, Netflix, 8 epizoda)

Kad pomislimo na serije koje dolaze iz Turske prva asocijacija jesu sapunice, koje su na našim prostorima zamenile slične serije iz Meksika i Indije — melodrame bez kraja, koje u fokusu imaju zabranjenu ljubav koja nailazi na sve moguće prepreke sve dok dobro ne pobedi zlo u poslednjoj epizodi; pa mame, bake i tetke koje su primarna publika mogu sa suzom u oku da odahnu. Ipak, ova serija sa Netflixa je odlična drama od 8 epizoda i prikazuje život u savremenom Istanbulu, gde se spajaju tradicionalno i moderno, Istok i Zapad. Ovde pratimo nekoliko likova, različitih socio-ekonomskih pozadina, koji su međusobno povezani, a da toga nisu ni svesni. Iako nema glavnog lika, možemo reći da je neko ko nas uvodi u svet ove serije Merjem, mlada devojka koja živi sa bratom, njegovom ženom i dvoje male dece. Ona nije udata, veoma je konzervativna, i sve je posvetila bratovoj porodici jer njegova žena pati od depresije i suicidalna je. I sama Merjem ima probleme jer joj se dešava da se iznenada onesvesti, a kako nema fizičkih problema verovatno je razlog psihološki. Uglavnom joj se dešava da se osnesveti kada prisustvuje svadbama, bilo lično ili kad ih gleda na TV-u. Nju upute kod psihijatra Peri, iako bi se Merjem radije obratila svom verskom poglavaru hodži.

Tako upoznajemo psihijatra Peri, savremenu ženu koja se pre oslanja na razum i logiku, nego na emocije i sa svojim psihijatrom Gulbin priča o tome kako oseća bes na žene u Turskoj koje kao Merjem se pokrivaju maramom i okreću religiji i porodici umesto feminizmu i progresu. Odlično su prikazane scene Merjenine terapije sa Peri, pa potom Perine sa Gulbin, gde vidimo kako psihijatar koji bi trebao da bude nepristrasan zapravo nije i svako se na svoj način nosi sa ličnim predrasudama i refleksuje svoje probleme na druge. Preko Peri upoznajemo njenog psihijatra Gulbin, koja svo vreme sluša Perine izjave o ženama sa maramama da bi potom otkrili da je Gulbinina sestra jedna od tih tradicionalnih žena. Sa druge strane, Gulbin je slobodnoumna i ima vezu sa plejbojem Sinanom. Da su svi ovi ljudi povezani shvatamo kad otkrijemo da je Merjem Sinanova kućna pomoćnica i beznadežno zaljubljena u njega, a Sinan se takođe viđa i sa mladom glumicom Melisom, koja se na času joge sprijatelji sa Peri. Tu su i Merjemin brat Jasin, koji ne zna kako da se nosi sa ženinom depresijom; njegova suicidalna supruga Ruhije koja krije traumu iz prošlosti; pa njihov hodža, njegova porodica i ćerka koja krije da je gej.

Iako ima puno likova, kroz 8 epizoda svakoga od njih uspevamo da razumemo i povežemo se sa njima, pre svega zahvaljujući odličnoj razradi karaktera i sjajnih glumaca koji ih igraju. Iako je smeštena u Tursku, verujem da će ova serija naći put do internacionalnih gledaoca jer prikazuje živote običnih ljudi i svakodnevnih problema sa kojima se nose, bilo to veze, ljubav, tajne, porodica, traume, psihološki problemi, vera, tradicija, socijalno-ekonomske razlike i sve ono što čini život u ovom modernom dobu. Ethos nema velikih melodramatičnih momenata, već je više introspektivna i spora, ali nikad dosadna. Svaka scena ima svoju svrhu, bilo to razgovor između dva lika koji nam otkriva bitan detalj ili momenat kada jedan lik gleda TV i vidimo ih same, pa čitajući njihov govor tela razumemo kako se osećaju. Niko od brojnih likova ovde nije loš ili dobar, i sama serija ih prikazuje tako da nikog ne osuđuje već prikazuje obične ljude koji se nose sa ličnim problemima i sve ono što čini život. Zbog psihološke razrade likova ovu seriju bih preporučio svima – od fanova Sopranosa (scene sa psihijatrom naročito), fanovima introspektivnih i sporijih drama poput Mad Men i The Leftovers, pa do osoba koje gledaju samo sapunice; jer je Ethos serija za sve, jednostavna a kompleksna životna drama.

Pročitaj još

Ethos/Netflix

VENENO (Španjolska, HBO, 8 epizoda)

Od kad je najavljen ovaj projekat, u Španiji je izazvao brojne kontraverze jer se bavi veoma popularnom i netipičnom ličnošću, a to je transeksualna prostitutka Veneno koja se proslavila u TV emisijama 90ih. Veneno je osoba koja je zaista postojala i definitivno je ličnost za koju se može reći da je “veća od života”: glasna, bezobrazna, drska, duhovita i tragična ličnost. Kako je Španija a naročito Madrid prolazila kroz brojne političke i kulturne promene u drugoj polovini 20. veka, pojavile su se emisije koje su se bavile stvarima koje javnost do sad nije imala priliku da vidi. U jednoj emisiji šoua “Večeras prelazimo Misisipi”, novinarka je u parku u kom se okupljaju prostitutke intervjuisala Veneno, transeksualnu seks radnicu. Od tada, ta žena golih grudi, duge crvene kose, obučena u kako sama kaže Indijskom stilu je fascinirala javnost i postigla slavu. Veneno postaje čest gost emisije, gde je pričala o problemima sa kojima se prostitutke, transrodne osobe i transvestiti suočavaju, a u jednoj emisiji je gostovala i sa svojim roditeljima i majkom koja je se odrekla.

Serija je zasnovana po romanu transrodne novinarke Valerije Vegas koja je dok je bila dečak videla Veneno na televiziji i shvatila da je i sama žena u muškom telu. Ona kasnije kao studentkinja upoznaje sada propalu Veneno, koja je tek izašla iz zatvora, i počinje da je intervjuiše. To će dovesti do memomara pod nazivom ‘Slušaj! Ni kurva ni svetica’, gde Veneno priča o svom životu. Rođen u malom primorskom gradiću, odrastanje feminiziranog dečaka Hoselita šezdesetih godina prošlog stoljeća nije bilo lako, pa on beži od nasilnih vršnjaka i okrutne majke u Madrid. Tu počinje tranziciju u ženu i preuzima ime Kristina Ortiz odnosno La Veneno (Otrov). Druga epizoda u kojoj vidimo odrastanje malog Hoselita je odlična, a kasnije vidimo kako je od prostitutke sa ulice do zvezde Veneno imala nasilne momke, pa završila snimajući dva porno filma, i čak i u zatvoru. Nakon izlaska iz muškog zatvora gde je bila silovana i zlostavljanja, Veneno se ugojila i borila sa zavisnošću od droge i alkohola i nosila sa depresijom. Ona je tragično preminula 2016. godine nakon pada i povrede glave, mada postoje spekulacije da je ubijena ili od strane svog dečka ili kako neki tvrde uticajnih ljudi koji su joj bili klijenti, a hteli su da sačuvaju svoju privatnost. Sama Veneno, koja je bila nepismena, je umela da preteruje i laže pričajući svoju životnu priču Valeriji, pa je pitanje koliko su njene tvrdnje da joj je npr. princ Španije bio klijent tačne.

Ovde ima dosta tužnih scena i teška je za gledanje kad uzmemo u obzir tragičnost Veneninog života, ali je na momente i prezabavna i duhovita i puna života, kakva je i sama Veneno bila. Mislim da je to bila osoba koja nije bila svesna da joj se javnost više isčuđava nego voli, i kroz slavu je želela da nadoknadi ljubav koju nikad nije imala. Iako ne možemo reći da je skroz pozitivan uzor, Veneno je svakako doprinela podizanju svesti u Španiji o transrodnim i gej osobama, koje nažalost često završe u prostituciji jer nemaju drugi izbor.

U seriji četiri osobe igraju ulogu Veneno, kao Hoselita dečak glumac, a potom tri transrodne glumice od kojih su odlične Daniela Santiago kao Veneno devedesetih i Isabel Tores u poznijim godinama. I ulogu Valerije igra transrodna glumica Lola Rodrigez, a u seriji se pojavljuje transrodna žena Paka “La Pirana”, Venenina prijateljica koja glumi samu sebe. Ova serija pokazuje koliko je reprezentacija bitna na malim i velikim ekranima, i kako kroz popularnu kulturu ljudi stiču svest i empatiju prema nečemu što možda ne razumeju. Istražujući više o fascinantnoj Veneno, saznao sam o prvom transvestitu na prostoru Jugoslavije Vjeranu Miladinoviću poznatom kao Merlinka, koji se takođe bavio prostitucijom i stravično je ubijen, a njegove ubice nikad nisu odgovarale za to. Igrala je u nekoliko domaćih filmova i gostovala po emisijama, i u njenu čast je nazvan festival LGBT filma u Beogradu “Merlinka”. Ljude drugih seksualnih orijentacija ima svuda, i samo podizanjem svesti i prihvatanjem možemo postići da svima bude bolje, a serije poput ove to čine i zahvaljujući njoj Veneno je i nakon smrti postigla novu internacionalnu slavu o kojoj je sanjala tokom života.

Komentari (0)

Odgovori

Serijala je online magazin posvećen aktualnim i popularnim televizijskim serijama, kritici i novostima.

© 2009-2021 Serijala.com, sva prava pridržana

ISSN 2459-5861