Recenzija: Skam — Norveški fenomen koji je osvojio svijet

Kada se spomenu serije sa Skandinavskog poručja, prvo što nam pada na pamet jesu briljantni, ali društveno neprilagođeni detektivi sa mračnom proslošću koji istražuju ubistva i razotkrivaju tajne i političke intrige naizgled savršeno uređenih država Danske, Norveške i Švedske.

Ako imalo pratite serije, sigurno su vam poznati Forbrydelsen, Bron/Broen, Borgen, ili njihove adaptacije The Killing, The Bridge, The Tunnel. Taj podžanr kriminalističkih serija nazvan Nordic Noir je osvojio gledaoce širom sveta, jer Skandinavci imaju bogatu kulturu krimi-fikcije počev od literature (književni detektivi Wallander, Harry Hole; trilogija Millennium), kao i njihove filmske i serijske adaptacije.

Ipak, ovog puta vam predstavljamo jednu potpuno drugačiju seriju iz Norveške, a to je tinejdžerka drama SKAM (ili u engleskom prevodu Shame).

SKAM ima prilično jednostavnu premisu: prati živote tinejžera u Oslu i snimana je sa veoma malim budžetom. Kako je onda jedna takva serija uspela da zaludi svet, sudeći po brojnim fanovima ne samo u Norveškoj (gde je jedna petina ukupnog stanovništa pratila), već i Ameriku, Rusiju, Kinu, Australiju, pa ako koristite Twitter, Reddit, Tumblr ili neku drugu društvenu mrežu, možda ste već čuli za ovaj fenomen.

Jedan od razloga je netipičan format preko kojeg serija dolazi do gledaoca. Naime, serija se emituje na svom zvaničnom sajtu gde se u toku nedelje objavljuju kratki isečci snimani ranije u trajanju od par minuta. Ako su likovi recimo u školi u utorak u 2 popodne ili u subotu na žurci posle ponoći, klip će baš u tom momentu da se pojavi na sajtu. To što niko ne zna kada će sledeći isečak da se pojavi, daje na jednoj dozi uzbudljivosti i osećaju kao da ste tamo u samom momentu. Na kraju nedelje, svi se klipovi spajaju u jednu epizodu u trajanju između 10 i 40 minuta, koja se prikazuje i na Norveškoj nacionalnoj televiziji (a kasnije nalazi put do ostalih preko torenta ili YouTube-a).

Takođe svaki od likova ima svoj Instagram, Twitter, Facebook ili Snapchat nalog, koji vode njihovi glumci i to još više približava fanove sa njima. Sami glumci u seriji su istih godina kao i likovi koje igraju i imaju veliki uticaj na scenario, pa nećete videti 30godišnjake koji glume tinejdžere, već mlade ljude koji baš izgledaju i zvuče onako kako jesu. Mnogi od njih nisu profesionalni glumci, pa pored snimanja serije idu i dalje u školu ili imaju drugi posao.

Iako smo navikli na klasične arhetipove u tinejdžerskim serijama sa kanala poput WB ili CW gde popularne navijačice izlaze sa sportistima dok za njima pati štreberka koju samo skidanje naočara deli do toga da postane najzgodnija u školi, ovde toga nema. Likovi jesu tinejdžeri, koji znaju da budu iritantni, nesigurni i egoistični, opsednuti društvenim mrežama (slično kao i sama fan baza serije) i svojim naizgled malim problemima, ali to je nekako i karakteristika tog uzrasta, što SKAM verno dočarava.

Svaka od za sada tri sezone se fokusira na jedan lik koga pratimo kroz 11 epizoda u prvoj sezoni, 12  u drugoj i 10 u trećoj. Srednjoškolka Eva čiji odnos sa dečkom Jonasom pratimo kroz prvu sezonu je glavni lik, u drugoj fokus prelazi na Evinu novu prijateljicu Nooru i njenu vezu sa problematičnim Williamom, a u trećoj je fokus na vezi dva momka, Isaka i Evena.

Upravo je realističan prikaz veze gej srednjoškolaca iz treće sezone i svih problema koje im to donosi učinio SKAM popularnim u svetu, kada su mladi sa Tumblera videli slike i gifove iz serije, i sami krenuli da prevode epizode na engleski (jer zvaničnog prevoda nema, a razlog za to ćete pročitati u nastavku) i učini njenu dostupnost moguću širom sveta.

SKAM je iz tog razloga upravo serija nove generacije, gde je njena mala fan baza uspela da jednostavnu, primarno fokusiranu na internet seriju malog budžeta pretvori u globalni fenomen, o čemu su pisali i Britanski i Američki portali poput Guardian, New York Times i Vulture (preko kojeg je i yours truly, recenzent, čuo za ovu seriju).

To što je fokus svake sezone na jednom liku, je dovelo do toga da SKAM porede sa Britanskom tinejdžerskom serijom Skins, gde smo u svakoj epizodi pratili po jednu osobu, a iz sezone u sezonu novu generaciju. Za razliku od Skinsa, koji je voleo da šokira gledaoce ponašanjem svojih mladih aktera i plot-twistovima gde bi u svakoj sezoni neko od njih umro, ovde toga nema. Drama se bazira na međuljudskim odnosima, mladima koji traže svoj identitet i konfliktima do kojih dolazi kada nema međusobnog razumevanja.

Serija obrađuje i teme karakteristične za teen drame kao što su poremećaj u ishrani, tinejdžerka trudnoća, bipolarni poremećaj, alkoholizam, droga, nasilje, slut-shaming i slično, ali su likovi toliko realistični, bez karikatura i stereotipa, i njihovi postupci kada se nađu pred nekim takvim problemom ih čini drugačijim od onog što smo videli u serijama tog žanra.

Jedan od najboljih likova jeste Sana, Norvežanka Muslimanskog porekla koja nosi hidžab i svojim sarkazmom, inteligencijom i naprednim stavovima bez predrasude izaziva svoje prijatelje upravo u trećoj sezoni kada fokus bude na LGBT temi i odnosu religije prema njima. Sana je sporedni lik, ali kao i glavni – neverovatno životan i nestereotipan, pa se već nagađa da bi fokus četvrte sezone mogao biti na njoj.

Tu dolazimo do jednog problema kod ove serije, a to je upravo ono što je i učinilo popularnom – naime, ne postoji legalan način da je gledate osim ako ne živite u Norveškoj. Sada, neću reći da podržavam korišćenje torenta ili slično, ali to je jedini način na koji je SKAM postao poznat širom sveta. Razlog je jer se u seriji koristi muzika popularnih izvođača kao što su The Weeknd, Lana Del Rey, Lady Gaga, i nastao je problem za kreatore koji nisu imali prava na ta muzička dela za internacionalno tržište pa su blokirali gledanje serije na svom zvaničnog sajtu za sve van Norveške i zato nema zvaničnih engleskih titlova.

Fanovi su sami počeli da rade i prevode titlove i uplouduju epizode na Youtube i torent sajtove. Kada god bi se jedan link skinuo, pojavila bi se dva nova na kojima možete pogledati epizodu. I sama kreatorka serije Julie Andem je izjavila da je globalna popularnost ove serije i dar, ali i prokletstvo, i da donekle podržava to što su gledaoci preuzeli seriju „kao svoju“. Zanimljiva je činjenica da je 2016. godine najpoularnije ime za bebe u Skandinavskim zemljama bilo William i Noora, po likovima iz druge sezone.

Pored realistične i kvalitetne priče za ovaj žanr, ono što izdvaja SKAM jeste upravo ta interakcija između likova i gledaoca, pa se možemo zapitati da li ovo predstavlja neku budućnost serija, koja prevazilazi termine u koliko časova i na kom kanalu morate biti u vreme emitovanja, ili na koji način ćete uopšte doći do serije, nevezano iz koje zemlje ona potiče. Slično je prošle godine izveo i Louis C.K. sa genijalnom web serijom Horace & Pete.

Amerikanci već planiraju svoj rimejk, na čelu sa producentom American Idola, Simonom Fullerom, ali je pitanje da li će zadržati format koji je SKAM i učinio fenomenom.

Iako je namenjena tinejdžerima, SKAM ima fanove među svim godišnjim kategorijama i delovima sveta, što samo govori o tome koliko su neki problemi u tom najranjivijem periodu života, pubertetu i adolescenciji, kompleksni i univerzalni.