Recenzija: One Day at a Time vraća vjeru u klasični sitcom | serijala.com

Netflixov novi multi-cam sitcom dijametralna je suprotnost serijama poput Pune kuće.

  1. Mrgec says:

    Zašto cinici? Pa posle prve epizode svakome ko iole ima nešto u glavi je jasno da je ova serija liberalna propaganda na kub. Nasilna politička korektnost izbija iz svakog kadra. Iskreno, odgledao sam celu sezonu samo iz radoznalosti da vidim dokle ide to ludilo. Džastina kao ratni veteran (ooops…izvinjavam se – veteranka) je uverljiva otprilike koliko i Sintija Rotrok kao modna ikona i femme fatale. Mogao bih tako nastaviti za svaki lik ali nema poente. Jasno je da je serija napravljena za određenu vrstu gledaoca koji su u stanju da upijaju ovo bulšitiranje bez ikakve zadrške ili razmišljanja.

    • Ja sam upio to bulšitanje bez zadrške. Justine totalno može biti veteranka, ne vidim zašto ne. Politička korektnost nije nasilna uopće, već je samo jedan – odnosno, nekoliko – point-of-viewova – prikazano i to sa argumentiranim razlikama u pogledima; jedino što je možda donekle utopistički je da se svi oni mogu u neku ruku slagati.

      S druge strane, zašto se ne bi slagali, kad bi samo razmislili kako netko drugačije od nas razmišlja i otkud to potiče. A ovdje je baš dobro realiziran taj feel good osjećaj kad se tako nešto ostvari.

Uključi se u komentare

Your email address will not be published. Required fields are marked *